TEME
Supernovatravel 486x60 M1
Filiptravel2016Baner468x60

Kopaonik - Skijanje 1959

1969Kopaonik Dom Olga Popovic Dedjer

Na Kopaoniku, 1959. godine u februaru. Ferijalci, spavamo u dve barake, ženskoj i muškoj, bez struje, bez grejanja, sa ponekom svećom zbog presvlačenja, što znači da se džemperi i pantalone za skijanje skidaju, a džemperi i pantalone za spavanje oblače. Kreveti su od dasaka, madraci i jastuci od slame, ili možda morske trave; pokrivalo se nepojamno prašnjavim, neistresivim i teškim, surim, govorili smo "konjskim" ćebadima.

Kuvalo se, jelo, sedelo (na drvenim klupama) i provodilo (ludo) u trećoj, manjoj baraci, uz petrolejke, u toplom od velike bubnjare. Održavali smo vatru, spremali hranu (moš’ misliti kakvu), servirali i prali sudove u smenama. Uglavnom pasulj, kupus, čaj i salama. Do klozeta, poljskog, usamljenog, više za pingvine nego za ljude, išlo se uskom stazom između zidova od snega visokih do struka i gde-gde do grudi, kao Gradiska u završnoj sceni Amarkorda.

Cipele su mi bile ganc nove specijalne gojzerice sa debelim nesavitljivim đonom u koji je bio urezan žleb. U njega je valjalo upasovati handakar vezove – nešto nalik na mišolovku od savitljive, federirajuće žice što je stalno spadalo. Pantalone jahaće, od debele čoje, uvučene u bele vunene čarape koketno presavijene preko gojzerica, da se slažu sa predebelom jaknom od bele valjane vune koju je mama odnekud ispovrtela specijalno za ovu priliku. I na kojoj su mi sve devojke zavidele. Zvali smo je (pogrešno) "džube" što je, kako sada vidim u Matičinom Rečniku, turcizam i znači zubun, a on je "duga gornja haljina bez rukava". Možda je jakna bila od prekrojenog džubeta-zubuna (ali otkud nama zubun?!), kao što su mi i kaputi sve do 1957. bili od "prevrnutih" predratnih maminih kaputa, a kostimi od "prevrnutih" tečinih odela.

Sunce je bleštalo svih sedam dana, toliko da su se mladići u podne skidali goli do pojasa i izležavali na klupama iznetim na sneg. I noću blistavi mesec i zvezde – guste, krupne ko šoljice za kafu i nepodnošljivo blizu, da se propneš na prste, ispružiš ruku i nabereš ih. Glasne i ciktave.

Priroda netaknuta, znači ne postoje žičare. Naš autoritativni instruktor skijanja plavooki Peđa, inače iz moje škole, pocrneo kao Otelo jer mi smo mu ko zna koja po redu tura početnika, dakle neznalica, šeprtlji, vezanih vreća, duduka i bezveznjakovića s dve leve noge, vodi nas kao guščiće kroz bela, ničim ukaljana bespuća. Svakog dana na drugu padinicu: da prvo odštampamo stazu, pa plužimo, pa okret u mestu... Posle je došao okret iz pluga, pa prestup, pa hristijanije; kosi smuk, spust i naposletku hitro vijuganje ono zečeće skakutanje i vrckanje u brišućem letu koje nikad nisam naučila, a kojim nas je Peđa načisto izluđivao, kao da mu one plave oči već nisu bile dovoljne.

Negde na kraju sveta, iza sedam gora i sedam mora, a verovatno na samo kilometar-dva, bio je planinarski dom "Olga Dedijer" za nas nedostižan i iz naših baraka posve nevidljiv. Tamo su, pričalo se, bubnjare grejale ne samo u restoranu (ćuj, restoran!) nego i u dvadesetokrevetnim spavaonicama!

Do Rudnice smo stigli uskotračnom prugom u vozu zvanom Ćira pa se predviđeni kamion koji bi nas izvezao na vrh nije pojavio, ispeli smo se pešice i bez roptanja, u koloni jedan po jedan, sa skijama i rancima i hranom (onim pasuljom i kupusom) na leđima, sve smejući se i pevajući dok su noge propadale u sneg do kolena. Što i nije strašno, strašno je kad nogu treba izvući... U povratku je kamion ipak došao, otvoren bez cirade. To je bilo uživanje, leteti brzinom od trideset kilometara na sat kroz četinare s debelim belim šubarama, ispod kao lonac plavog neba, zverati, i gledati, i zavirkivati i zgranjavati se na sve četiri strane sveta, očaravati se pejzažom, diviti se belini, obožavati vidike, ne morati buljiti preda se u isprćenu stazu – stope onih pred vama.

Skijaši nikad ne znaju kako će ih dočekati planina, ma koliko je dobro poznavali. I, ako dolaze prvi put, kakva će biti ta gora sa ćuvicima, čukama, grebenima, liticama, ambisima, slemenom, bilom, visoravnima, vrhovima...? Padinama! Kakve li su joj goleti i šume, potoci i jezera, jele, smrče, smreke, hrastovi, borovi...? Hoće li ih pozdraviti samo susnežica, jugovina, lapavica i čorba ili će biti sunca ili pak vejavice, mećave i salaukovine, da svih sedam dana ne mogu ni nos da promole, nego moraju povazdan igrati tabliće i preferans... Da li će sneg samo da promiče ili će pahulje da veju, veju, veju, dok sve ne zaveju...

Belina. Sneg i led. Večni sneg. Večna belina.

Da bi je dodirnuli ili samo okrznuli, da bi makar naslutili tu metafizičku dimenziju i to onostrano, posvećeni u tajnu raduju se cele godine što su bili i što će opet ići na skijanje, u planinu, u visinu, u lepotu...

Sve tegleći skupe štapove i još skuplje (dve) daske koje njima radost znače, marke elan, atomik, dinamik, rosinjol ili fišer... A sad još i karving ili ona zdepasta na kojoj valja izigravati letećeg đavola... Ko ume.

To je zapretana inicijalna iskra njihove sreće, a ne, kako misle, ono drndanje po ledu i hupsevima makar i sjajno urađenih staza od kojeg škljocaju kolena i ispadaju plombe.


             Autor: Mirjana Stefanović

             Izvor: nedeljnik VREME br.579 od 07.02.2002.

 

Niko nije komentarisao ovu stranu.

Pošaljite svoj komentar


Početci skijanja u Srbiji

ski1937

Prvo organizovano smučanje u Srbiji javlja se u zimsko-planinskoj sekciji Srpskog planinarskog društva 1922 godine, i organizaciji SOKO 1923 godine, a u...

Početci skijanja na Kopaoniku

kopaonikdom1935

     Pod uticajem razvoja skijanja u Alpima tridesetih godina ovoga veka osnovano je u Beogradu Srpsko planinarsko društvo. Njegovu zainteresovanost za Kopaonik...

Brevinac i Kopaonik

brevinacspomenik250x188

*Dr. Milorad Milošević - Brevinac (1907-1983)* Priznati srpski istraživač, prirodnjak i etnolog koji je istraživao Kopaonika ali i ostale planine Srbije i...

Kopaonik 1981: Arbitar

skimerenjevremena

    Sećanje *Voje Antonića* na prvo elektronko merenje vremena ski trke na Kopaoniku.     Smučarski savez Srbije mu se obratio 1981. da konstruiše...

Početak organizovane škole skijanja na Kopaoniku

Postrojavanje2 300

Da bi neko naučio da skija pravilno potrebno je da prođe određenu obuku - školu skijanja. Razvojem tehnike i tehnologije skijanja došlo...

Početci skijanja u Beogradu

scbeograd1946parada

Razvoj skijanja u Srbiji - Skijanje u Beogradu Iako danas deluje kao priča iz bajke, skijanje u Beogradu pre nekoliko decenija bila...

Skijaški skokovi u Beogradu

wc2010 virtual02

Razvoj skijanja u Srbiji - Skijaški skokovi u Beogradu Beograd je od 1936. godine imao dve skakaonice: na Avali (20m) i u...

Istorijat doma Rtanj na Kopaoniku

rtanjr

     Planinarski dom Rtanj se nalazi na Kopaoniku, ispod vrha Mali Karaman na nadmorskoj visini od 1786m. Pored studenata, otvoren je za...

Početci skijanja u Vojvodini

fruskagora.jpg

Obzirom da je tada snezna situacija na Fruskoj Gori bila nesto povoljnija nego danas, na njenim padinama koje su bile podobne za...

Početci skijanja na Goču

gocskidom

    Planinski masiv Goča nalazi se južno od Kraljeva a njen zapadni deo nalazi se u kraljevačkoj opštini. Sa vrhovima preko 1000...

Na vrhu Zlatibora - Kad Ilija skuje smucke

ilustrovana7511973

Čajetina, marta 1973. Bio je, što se kaže sneg do kolena. Bilo ga je, zapravo i preko metra, a i preko dva,...

Početci skijanja na Zlatiboru

senozlatibor

    U periodu izmedu prvog i drugog svetskog rata Zlatibor postaje poznat i kao smucarski centar.     "Bez preterivanja moze se reci...

Početci skijanja na Brezovici

brezovicastara1

Nekada, pre izgradnje modernog ski centra, ovde je postojala jedna žičara koja je davno demontirana. Ona je bila sa dva kabla a...

Početci skijanja na Staroj Planini

bzubistor4

Filmsko svedočenje o početcima skijanja na Staroj Planini. Јoš uvek ima živih svedoka razvoja skijanja u Knjaževcu. Danas se Ski klub Мidžor...

Ski skakaonice u Srbiji

go02

U Srbiji je postojalo pet skijaških skakaonica. Četiri od njih davno ne postoji: Avala, Košutnjak-Beograd, Kopaonik, Popovica-Fruška Gora. Peta koja se nalazi...

20 godina skijanja na Košutnjaku

ski staza foto2a

U Beogradu na ski stazi na Košutnjaku skija se više od 20. godina. Jubilarnih 20 godina skijanja u Beogradu je obeleženo 10....

Kako su ELAN skije ušle u JNA

jnaelan skije300x200

Prve skije za Jugoslovensku narodneu armiju - JNA su proizvedene u Drveno industrijskom poduzeću u Delnicama u Hrvatskoj, iako je slovenačka fabrika...

Bukovo, Negotin - tragom fotografije iz 1939.

Bukovo Negotin Cacak skijanje 1939300x200

Slučajno na internetu nađoh fotografiju iz 1939. godine na kojoj su skijaši. Na pozadini fotografije stoji da je iz januara 1939. snimljena u...