TEME
Supernovatravel 486x60 M1
Filiptravel2016Baner468x60

Početci skijanja u Vojvodini

fruskagora.jpg

Obzirom da je tada snezna situacija na Fruskoj Gori bila nesto povoljnija nego danas, na njenim padinama koje su bile podobne za to, svakodnevno tokom sneznih dana, moglo se videti desetine, a lepim vikendima i po nekoliko hiljada ljubitelja snega. Obzirom na nedostatak i duzinu improvizovanih staza, Brankovac u blizini PTT doma, pokazao se kao najinteresantniji za vecinu skijasa






     Septembra 2005. gospodin Vladimir Beherano, je poslao poruku sa tekstom koji predstavlja osvrt na početke skijanja u Vojvodini. Tekst prenet u celosti - dodati podnaslovi


         Postovani,
     
         Sasvim slučajno sam, tražeći nešto sasvim drugo, naišao na sajt gde se spominje ski lift na Fruskoj Gori. Ne znam koliko je sada uopšte interesantno pričati o tome, pošto ne mogu da vidim starost teksta, ali ja mogu da vam dam neke podrobnije informacije o tom ski liftu. Podatak da je kupljen 1981 mi je sumniv, jer koliko se sećam, tada nisam bio oženjen, a lift je kupljen dok sam bio momak.

    AKCIJA "SVI NA SNEG" KASNIH SEDAMDESETIH
         U vreme kasnih sedamdesetih godina, kao rezultat akcije koja se zvala "svi na sneg", pokrenutu od ski entuzjasta iz šezdesetih godina i tadašnje organizacije SOFK, Vojvodina je postala skijaški najpismenija populacija, ako se izuzme Slovenija u tadašnjoj Jugoslaviji. Prema analizi koja je rađena krajem sedamdesetih, u Vojvodini je Elan iz Begunja prodavao najviše ski opreme u odnosu na broj stanovnika, a naše skijaše ravnicare ste mogli sretati na svim EX YU skijalištima sa zavidnim poznavanjem alpskog skijanja, ali i u najeminentnijim evropskim. No, da ne dužim...
     
    SKI KLUB "VOJVODINA"
         Tada je u okviru SOFK u Masarikovoj ulici u Novom Sadu bio vrlo aktivan ski klub "Vojvodina" sa više od stotinu aktivnih članova. Pored tradicionalnog nordijskog skijaškog trčanja koje se do tada organizovano negovalo, poraslo je interesovanje za organizovano alpsko skijanje, što je rezultiralo stvaranjem tri sekcije u okviru ski kluba i to: Sekcija za skijaško trčanje (rekreativnog i takmičarskog karaktera), Sekcija za alpsko skijanje takmičarskog karaktera i Sekcija za rekreativno alpsko skijanje. U to vreme, najviše uz pomoc Nikole Strbenka instruktora za skijaško trčanje i  mr Milana Sašića Zige (magistrirao na alpskom skijanju), tada profesora sa Fakulteta fizičke kulture u Novom Sadu, obučene su desetine instruktora i učitelja skijanja, čije se znanje stalno usavršavalo na teoretskim i praktičnim seminarima koji su bili uslov za dobijanje godišnje FIS ski instruktorske ili učiteljske markice. Klub je između ostalog, pružao i usluge stručnog vođenja turističkih, studentskih i đačkih grupa i obuku početnika skijaša tokom ski sezone.

    NARAVNO, NA PADINAMA FRUŠKE GORE
         Obzirom da je tada snezna situacija na Fruskoj Gori bila nesto povoljnija nego danas, na njenim padinama koje su bile podobne za to, svakodnevno tokom sneznih dana, moglo se videti desetine, a lepim vikendima i po nekoliko hiljada ljubitelja snega. Obzirom na nedostatak i duzinu improvizovanih staza, Brankovac u blizini PTT doma, pokazao se kao najinteresantniji za vecinu skijasa. Tad smo vec naucili da cuvamo to malo snega njegovim nabijanjem uz pomoc vojske novosadskog garnizona i tadsnjeg clana naseg kluba, u to vreme kapetana Tihomira Simica, sada Podpredsednika Izvrsnog veca Vojvodine i fiksiranjem snega, za cega smo umesto nedostajucih specijalnih preparata koristili vestacko djubrivo "Urea", koja je zbog amonijacnih jedinjenja bila sasvim dobra da nam odrzi sneg mnogo duze nego sto bi u prirodnim uslovima bilo moguce.


    PRVI IPROVIZOVANI SKI LIFT ING. LAZARA KISELIČKI
         Ski liftovi koji su se mogli naci u prodaji u to vreme, mogli su se kupiti u tadasnjem "Slovenijasportu", pre svega zahvaljujuci tadasnjem sefu prodavnice, pokojnom Srbi, cije sam ime zaboravio, ali su bili skupi i za pojedince i za Ski klub. Prvi ski lift bio je improvizacija dipl.mas.ing. Lazara Kiselicki i njegovog drustva, nezavisno od kluba, koji je funkcionisao tako sto se sa Fice (Zastava 750 - NS*736-92), koja se podizao na klocne i postavljao zadnjim delom prema padini, te osiguravao od eventualnog klizanja niz padinu, skidao zadni tocak i montirala gola felga, dugackog kanapa i prednjeg tocka bez gume sa vilama od starog bicikla, koje su se zakucavale na podnozje padine. Unutrasnjom gumom od fice i kanapom vile su se fiksirala za neko jako drvo. Dugackim beskrajnim kanapom su se povezivali felga od Fice i bandaz od bicikla, upalio motor ubacio u brzinu i eto uz pomoc diferencijala, improvizovanog ski lifta. Clanovi ski kluba i ostali skijasi su sa zaviscu gledali kako se tada momci iz Lazarevog drustva skijaju.


    NABAVLJENI SU I PRVI MOBILNI SKI LIFTOVI
         Ski klub je uz pomoc Srbe iz Slovenija sporta, avokata dr Save Grujca i jos nekih ljudi, uspeo da nabavi prvo jedan, a potom jos dva  mobilna ski lifta, ali je bila komplikacija svakodnevno montiranje i demontiranje, mada je to predstavljalo pravo malo cudo u ovoj nasoj ravnici. Posle su ti liftovi vozeni na razna skijalista sirom EX YU gde nije bilo ski liftova, za potrebe kluba, a dalju njihovu sudbinu ne znam.

    INSTALIRAN JE I PRAVI SKI LIFT
         Nekako u isto vreme, uz vrlo povoljan aranzman sa FOB iz Bora, preko kluba je nabavljen pravi ski lift koji je posle dosta peripetija bio instaliran na Brankovcu i tu prvu zimu je bio u funkciji skoro mesec dana, da bismo ga jednog dana nasli izvaljenog iz posebno ukopanig i betoniranih lezista i presecenu sajlu. Ubrzo se saznalo da su to ucinili neki ljudi koji su tvrdili da je Brankovacka livada njihov privatni posed. Lift je popravljen i sledece sezone ponovo stavljen u funkciju, ali je nakon sam nekoliko dana, sajla ponovo bila isecena, navodno od istih ljudi. Ako me secanje jos sluzi, klub je poveo spor protiv vinovnika, ali o ishodu ne znam nista. Popravka sajle (specijalni sinteticki konopac) je bila vrlo skupa. To se ponovilo nekoliko puta u toku sezone, tako da smo ga na kraju i ostavili nepopravljenog do sledece. I u sledecoj sezoni sajla je secena nekoliko puta,da bi na kraju bila i odneta. Ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim, ali mislim da je to bila 1980. godina, kada je poslednji put bio u funkciji. Toga se secam jer sam i sam ucestvovao u pokusaju osposobljavanja. Ipak, dozvoljavam mogucnost da je to bilo i ranije.

         Da li sad na Brankovcu postoje ostaci borskog ski lifta ili ne, to ne znam, ali znam tacno mesto gde je bio postavljen i zao mi je sto se sve tako zavrsilo.

         Molim da mi oprostite na opsirnom mailu, ali to su ipak bile moje najlepse godine kojih se rado secam.

         Sa postovanjem,

         Bivsi clan Ski kluba "Vojvodina" Vladimir Beherano
     




     Prosleđena porukla od gospodina Vladimira Beherano 11.02.2008.

     Skijanje u Vojvodini je bilo uvek popularno. Već podesetih i sezdesetih godina održavano je prvenstvo Vojvodine gde sam i sam učestvovao. Čak sam bio sa mojom sestrom i pobijednik tih takmičenja. Dalje smo bili i pobjednici Srbije. Ucestvovao na državnom prvenstvu kao reprezetativac Srbije. U ono vrijeme je nas vodič je bio Čizmadija Đula i moram reći da je skijanje bilo jako popularno.
      Puno pozdrava  Adolf Golmayer


 


U knjizi "Smučarstvo u Srbiji" izdatoj 1951 od strane Smučarskog saveza Srbije, o početscima skijanja u Vojvodini stoji:

 

Niko nije komentarisao ovu stranu.

Pošaljite svoj komentar


Početci skijanja u Srbiji

ski1937

Prvo organizovano smučanje u Srbiji javlja se u zimsko-planinskoj sekciji Srpskog planinarskog društva 1922 godine, i organizaciji SOKO 1923 godine, a u...

Početci skijanja na Kopaoniku

kopaonikdom1935

     Pod uticajem razvoja skijanja u Alpima tridesetih godina ovoga veka osnovano je u Beogradu Srpsko planinarsko društvo. Njegovu zainteresovanost za Kopaonik...

Brevinac i Kopaonik

brevinacspomenik250x188

*Dr. Milorad Milošević - Brevinac (1907-1983)* Priznati srpski istraživač, prirodnjak i etnolog koji je istraživao Kopaonika ali i ostale planine Srbije i...

Kopaonik 1981: Arbitar

skimerenjevremena

    Sećanje *Voje Antonića* na prvo elektronko merenje vremena ski trke na Kopaoniku.     Smučarski savez Srbije mu se obratio 1981. da konstruiše...

Početak organizovane škole skijanja na Kopaoniku

Postrojavanje2 300

Da bi neko naučio da skija pravilno potrebno je da prođe određenu obuku - školu skijanja. Razvojem tehnike i tehnologije skijanja došlo...

Kopaonik - Skijanje 1959

1969Kopaonik Dom Olga Popovic Dedjer

Na Kopaoniku, 1959. godine u februaru. Ferijalci, spavamo u dve barake, ženskoj i muškoj, bez struje, bez grejanja, sa ponekom svećom zbog...

Početci skijanja u Beogradu

scbeograd1946parada

Razvoj skijanja u Srbiji - Skijanje u Beogradu Iako danas deluje kao priča iz bajke, skijanje u Beogradu pre nekoliko decenija bila...

Skijaški skokovi u Beogradu

wc2010 virtual02

Razvoj skijanja u Srbiji - Skijaški skokovi u Beogradu Beograd je od 1936. godine imao dve skakaonice: na Avali (20m) i u...

Istorijat doma Rtanj na Kopaoniku

rtanjr

     Planinarski dom Rtanj se nalazi na Kopaoniku, ispod vrha Mali Karaman na nadmorskoj visini od 1786m. Pored studenata, otvoren je za...

Početci skijanja na Goču

gocskidom

    Planinski masiv Goča nalazi se južno od Kraljeva a njen zapadni deo nalazi se u kraljevačkoj opštini. Sa vrhovima preko 1000...

Na vrhu Zlatibora - Kad Ilija skuje smucke

ilustrovana7511973

Čajetina, marta 1973. Bio je, što se kaže sneg do kolena. Bilo ga je, zapravo i preko metra, a i preko dva,...

Početci skijanja na Zlatiboru

senozlatibor

    U periodu izmedu prvog i drugog svetskog rata Zlatibor postaje poznat i kao smucarski centar.     "Bez preterivanja moze se reci...

Početci skijanja na Brezovici

brezovicastara1

Nekada, pre izgradnje modernog ski centra, ovde je postojala jedna žičara koja je davno demontirana. Ona je bila sa dva kabla a...

Početci skijanja na Staroj Planini

bzubistor4

Filmsko svedočenje o početcima skijanja na Staroj Planini. Јoš uvek ima živih svedoka razvoja skijanja u Knjaževcu. Danas se Ski klub Мidžor...

Ski skakaonice u Srbiji

go02

U Srbiji je postojalo pet skijaških skakaonica. Četiri od njih davno ne postoji: Avala, Košutnjak-Beograd, Kopaonik, Popovica-Fruška Gora. Peta koja se nalazi...

20 godina skijanja na Košutnjaku

ski staza foto2a

U Beogradu na ski stazi na Košutnjaku skija se više od 20. godina. Jubilarnih 20 godina skijanja u Beogradu je obeleženo 10....

Kako su ELAN skije ušle u JNA

jnaelan skije300x200

Prve skije za Jugoslovensku narodneu armiju - JNA su proizvedene u Drveno industrijskom poduzeću u Delnicama u Hrvatskoj, iako je slovenačka fabrika...

Bukovo, Negotin - tragom fotografije iz 1939.

Bukovo Negotin Cacak skijanje 1939300x200

Slučajno na internetu nađoh fotografiju iz 1939. godine na kojoj su skijaši. Na pozadini fotografije stoji da je iz januara 1939. snimljena u...