TEME
Supernovatravel 486x60 M1
Filiptravel2016Baner468x60

Istorija Svetskog Kupa u alpskom skijanju

moserproell thoeni 1974480x292

FIS Svetski Kup je najznačajnije internacionalno takmičenje u alpskom skijanju, na godišnjem nivou. Smatra se za premijerno takmičenje u alpskom skijanju, zajedno sa Zimskim Olimpijskim Igrama koje se održavaju svake četvrte godine i FIS Svetskim prvenstvom koje se održava svake druge godine. Neki stručnjaci smatraju da je skijašima titula osvajača Svetskog Kupa čak i značajnija od zlatnih odličja na Olimpijskim igrama ili Svetskom Prventstvu, iz razloga što je za osvajanje Svetskog Kupa potrebno biti na izuzetno visokom nivou tokom niza takmičenja kroz celu sezonu, a ne samo na jednoj trci.

FIS Svetski kup je pokrenut 1966. godine od strane male grupe ljubitelja skijaških trka i eksperata formiranih od strane Francuskog novinara Serge Langa, zajedno sa direktorima alpskih ski timova iz Francuske (Honoré Bonnet) i SAD (Bob Beattie). Ta ideja je odmah podržana od predsednika FIS-a Marc Hodlera tokom FIS Svetskog Šampionata 1966. u Čileu, u postala je deo oficijalne FIS serije u jesen 1967. nakon FIS Congress-a u Bejrutu, Liban.

Jean-Jacques "Serge" Lang  počeo je, tokom 1960. godine, da razmišlja o ideji za sezonsku seriju ski trka, sa sitemom bodovanja koji matematički određuje šampiona godišnje sezone, nakon što je dobio zahtev bivšeg direktora Tour de France i "L'Équipe", Jacques Goddet-a da "izmisle nešto što bi pomoglo našim čitaocima da bolje razumeju komplikovane alpske ski trke".

U decembru 1965, "L'Équipe" je pokrenuo prvu Evropsku ski seriju pod imenom "Trophée de L'Equipe", koju su pobedili Francuz Marielle Goitschel i Austrijanac Karl Schranz. Lang je u januaru 1966. tokom treninga za spust u poznatoj "Hahnenkamm" trci u Kicbilu, u diskusiji sa prijateljima Bob Beattie i Honoré Bonnet, doneo odluku da bi to trebalo da postane Svetski Kup. Istog leta, FIS Svetsko Prvenstvo u alpskom skijanju, odžano je u avgustu u Portillo (Čile), tokom zime na južnoj hemisferi. Svi su boravili u istom hotelu. To je stvorilo priliku da se na jednoom mestu nađu sve važne ličnosti iz sveta ski trka i razmotre detalje predloženih takmičenja sa poznatim skijašima kao što su Francuz Jean-Claude Killy i Guy Perillat i Austrijanac Karl Schranz.

Predsednik FIS-a Marc Hodler je odlučio da podrži novu seriju koju je lično prezentovao novinarima u Čileu. Prvi kalendar i pravila Svetskog Kupa su ubrzo napisani na jednom papiru i predati kasnije timovima i novinarima. Prva (još uvek nezvanična) sezona Svetskog Kupa počela je tekuće zime, takmičenjima u muškoj konkurenciji u Berchtesgaden, Nemačka, 5. januara 1967. Takmičenje je postiglo veliki uspeh jer je imalo veliku pordšku od strane najboljih organizatora i velikih šampiona. Svetski Kup je postao zvanično takmičenje, podržano od strane FIS-a, što je potrvđeno u proleće na kongresu u Bejrutu. Marc Hodler je postao prvi predsednik FIS Komiteta Svetskog Kupa i na toj poziciji ostao do 1973.

FIS Svetski Kup je u početku  uključivao samo trke u slalomu, veleslalomu i spustu. Tokom prve sezone, 18 trka Svetskog Kupa je održano u muškoj i ženskoj konkurenciji a Jean-Claude Killy je pobedio na čak 12 trka. Jean-Claude Killy (FRA) i Nancy Greene (CAN) su bili ukupni pobednici u prve dve sezone. Inicijalno, samo 10 najboljih takmičara je osvajalo poene koji su bili raspoređeni od 25 za najboljeg do 1 poena za desetoplasiranog, a najbolja tri rezultata su dodavana u poredak ukupnog plasmana. Kombinacija (koja je sabirala rezultate spusta i slaloma) uključena je u takmičenje u sezoni 1974/1975 dok je superveleslalom dodat u sezoni 1982/1983. Sadašnji način bodovanja je implementiran u sezoni 1991/1992.

Danas, trke FIS Svetskog Kupa  se primarno održavaju na najpoznatijim skijalištima Evropskih Alpa, sa redovnim stanicama u Skandinaviji, Severnoj Americi i Dalekoistočnoj Aziji. Takmičari pokušavaju da osvoje maksimum poena tokom sezone u pet disciplina: slalom, veleslalom, superveleslalom, spust i superkombinacija. Superkombinacija je predstavljena 2005. godine i sastoji se od kraće spust trke i jedne slalom vožnje. Ponekad je spust zamenjen superveleslalomom.

U svakoj trci, poeni se dodeljuju za najboljih 30 u završnici: 100 poena za pobednika, 80 za drugoplasiranog, 60 za trećeplasiranog pa sve do 1 poena koliko dobija tridesetoplasirani, i svaka trka se računa u poretku generalnog ukupnig plasmana Svetskog Kupa. Takmičar sa najviše osvojenih poena tokom sezone, pobeđuje u ukupnom plasmanu Svetkog Kupa i osvaja 9 kilograma težak Kristalni Globus koji se proizvodi u Zwieselu, Nemačka i remekdelo je specijaliste za kristal koji se zove Joška. Pobednici svake discipline pojedinačno dobijaju male Kristalne Globuse, težine 3,5 kilograma.

Samo 44 takmičara (24 žene i 20 muškaraca) uspelo je da pobedi u ukupnom plasmanu od 1967. U isto vreme, stotine skijaša je pobeđivalo u trkama Svetskog Kupa koji se održava u preko dvadeset država i na četiri kontinenta, a preko hiljadu ih je osvojilo makar jedan poena u Svetskom Kupu. Više od sto skijališta je ugostilo makar jednu trku Svetskog Kupa i više od 24 države među kojima su i Argentina (Las Lenas), Novi Zeland (Mt Hutt), Australija (Thredbo), Hrvatska (Zagreb), Koreja (Yong-Pyong), Poljska (Zakopane) ili Bugarska (Borovetz). Još neke zemlje, kao na primer Rusija (Soshi), uskoro će im se pridružiti.

Nekoliko ski staza-"spomenika" uključujući Lauberhorn-Wengen (SUI), Hahnenkamm-Kitzbühel (AUT), Kandahar-Chamonix (FRA), Sestriere (ITA), Adelboden (SUI) ili Vail (USA), koji pripadaju originalnom kalendaru Svetskog Kupa iz 1967. godine, i dalje su deo ovog internacionalnog cirkusa. Mnoga druga prelepa skijališta su im se pridružila ubrzo kao što su Val d'Isere, Val Gardena, Garmisch-Partenkirchen, Aspen, Kranjska Gora, Cortina d'Ampezzo, Are, Maribor... Sada sezona svake godine startuje u Soeldenu u Austriji, a završava se sredinom marta u Alpima ili na Skandinaviji.

 

 


Takmičarsko skijanje

fissn

Međunarodna skijaška federacija – The International Ski Federation, Fédération Internationale de Ski, Internationaler Ski Verband – na svim je jezicima skraćena kao FIS....

Nastanak zimskih sportova

luciano fruet

     Norvešku, u svakom slučaju, moramo smatrati kolevkom sportskog skijanja, o čemu svedoče pravila s vojnog takmičenja u Kristijaniji, koje je održano...

Nastanak ekstremnih sportova

exfc04

     Ako uzmemo definiciju (jednu od mnogih) da su ekstremni sportovi „sportske aktivnosti pojedinaca i grupa koje se baziraju na visokom nivou...

Nastajanje snowboarda

prigok

     Rođen je u Americi, u gradiću Muskegan, tokom ledenih božićnih praznika 1963. godine.      Te zime je Šerman Popen rešio da...

Istorija snowboarda

earlysbs

     Istorijski osvrt na nastanak i popularizaciju Snoubordinga      ''Snow is only frozen water''  – ''Sneg je samo zaleđena voda'', reči su poznatog...

Istorija Turneje 4 skakaonice

garmishahonen

Svake godine, na prelasku iz stare u novu, održava se Novogodišnja Turneja četiri skakaonice. Spektakl je zagarantovan činjenicom da će svi najveći...

Ski skokovi - Četiri od četiri

sigurdpetersen2

      Jedna od najzanimljivijih priča o turneji je ona o osvajanju "gren slema". Još od 1959. godine, kada je Nemac Helmut Reknagel,...

Nastajanje biatlona

biatlonzoigrenobl1968

Biatlon je kombinacija dva potpuno različita sporta - nordijskog skijanja i streljaštva. Dok trčanje na skijama iziskuje velike fizičke napore, streljaštvo traži...

Istorija klizanja u Vojvodini i Srbiji

klizanje 300x200

Uprkos činjenici da klizanje u Srbiji egzistira najmanje jedan i po vek, naša zemlja do sada nije imala takmičare svetskog ranga, izuzmemo...

Klizanje u Novom Sadu

nsklizanjefoxandtozzer

Enciklopedija Novog Sada (sveska 11, str. 120) kaže da se klizanje upražnjava u Novom Sadu još od kraja XIX veka, i to...

Istorija umetničkog klizanja

history of ice skating 03

Dok su se ljudi klizali već vekovima, umetničko klizanje je nastalo tek sredinom 19 veka. 1772 godine englez Robert Jones, je bio...

Albumi sa slicicama "Figurine Panini"- Ski 78 i Ski 80

ski78 80fp1200

Detinjstva mnogih generacija obeležila su tematska izdanja albuma sa samolepivim sličicama najčuvenije svetske firme "Panini" iz Modene, Italija. Pravi su hit su uvek...