TEME
Supernovatravel 486x60 M1
Filiptravel2016Baner468x60

Istorija Turneje 4 skakaonice

garmishahonen

Svake godine, na prelasku iz stare u novu, održava se Novogodišnja Turneja četiri skakaonice. Spektakl je zagarantovan činjenicom da će svi najveći asovi ovog sporta pružiti maksimum, što zbog slave usled konačnog trijumfa, što zbog bogatog nagradnog fonda. Svake sezone vlada velika neizvesnost i očekuju se sjajna dostignuća.

Nemački Obersdorf i Garmišpartenkirhen, austrijski Insbruk i Bišofshofen u poslednjih nekoliko godina premali su da u periodu od 28. decembra, do 6. januara prime sve ljubitelje skijaških skokova. Popularnost Turneje doživljava kulminaciju. Podatak da čak i za kvalifikacije, ulaznice budu rasprodate još u septembru, izdvaja najpoznatiji festival skijaških skokova od ostalih zimskih takmičenja.

   

    Istorija

         Valjda kao i svi najveći svetski poslovi, ideja o Novogodišnjoj Turneji četiri skakaonice potekla je u kafani! Skijaški prijatelji iz Nemačke i Austrije okupili su se na leto 1949. godine u kući “Majer” u Garmišu, gde je prvi put pomenuto takmičenje u skijaškim skokovima, istina na lokalnom nivou. U prvim godinama posle drugog svetskog rata Nemcima je bilo zabranjeno učešće u Svetskom kupu. Iz tog razloga dvomeči skakača iz Garmiša i Insbruka održavani su u strogoj tajnosti, sve dok popularni “Adleri” (nadimak nemačkih skakača) nisu dobili “zeleno svetlo”. Regovala je svetska skijaška federacija (FIS) i u kalendar uvrstila takmičenje u Garmišu. Tri godine kasnije, na leto 1952. godine, san o “nemačko-austrijskoj” turneji, pretvoren je u javu. Predstavnici klubova iz Insbruka (Toni Glos i Emerih “Puci” Pepeunig), Garmišpartenkirhena (Bepi Hartl i Franc Rapenglik), Bišofshofena (Andi Mišic i Fred Tribner) i Obersdorfa (Alfons Huber i Ksaver Kajzer) dogovorili su se da u januaru 1953. godine startuje Novogodišnja turneja četiri skakaonice. Bilo je samo pitanje da li će klub iz Obersdorfa dobiti organizaciju, u konkurenciji Bertesgadena, Fisena i Oberamergaua. Zbog ogromnog interesovanja publike, Obersdorf je odneo pobedu i postao četvrta stanica Turneje.
         Sve je krenulo prvog dana 1953. godine u Garmišpartenkirhenu. Pred 20 hiljada gledalaca snage su odmerili takmičari iz šest zemalja. Uz skakače iz Nemačke i Austrije, učešće su uzeli reprezentativci Švedske (četvorica), Norveške (trojica), Švajcarske (trojica) i Jugoslavije (petorica). Skokovima od 78,5 i 81 metra, pobedu je odneo Norvežanin Asgejr Delplac, ispred velikog favorita, Austrijanca Sepa “Buvija” Bradla. Tri dana kasnije, 4. januara, karavan skakača okupio se u Obersdorfu. Pobedio je opet Norvežanin, ovoga puta Erling Kroken (66,5 i 69,5 metara), a Bradl je morao da se ponovo zadovolji drugom pozicijom. Austrijski as zablistao je tek na svom terenu, 6. januara, na skakaonici “Tri kralja” u Insbruku. Ubedljivo je trijumfovao skokovima od 72 i 73,5 metara. Drugi je bio Delplac. Ljubimac domaće publike je uoči poslednje stanice 1. Turneje stekao značajnu bodovnu prednost, pa se 11. januara u Bišofshofenu okupilo i svih 30 hiljada gledalaca. Pobedio je i treći Norvežanin, Halvor Nes (90,5 i 94 metara), ali je u centru pažnje bio Sep Bradl, kome je druga pozicija bila dovoljna za trijumf u generalnom plasmanu. Popularni “Buvi” tako je postao prvi pobednik Turneje četiri skakaonice, što će generacijama koje dolaze, biti sportski san.
         U narednim godinama organizatori nailaze na probleme političke i finansijske prirode (vize za Nemačku, nesuglasice sa čelnim ljudima skakačkog sporta iz Istočne Nemačke, nedostatak novca za kupovinu mašina za obradu snega…), ali Turneja nije stala! Iz godine u godinu bilo je sve više takmičara. Finci, Sovjeti i reprezentativci Istočne Nemačke preuzimali su primat, Austrijanci su zaostajali, tek poneki bljesak. Nešto kasnije prome-njeni su termini održavanja Turneje, a samim tim i raspored takmičenja. Obersdorf je, kao “ružno pače”, postao prva stanica, 28. decembra (u međuvremenu pomereno za 29.), Garmišpartenkirhen je ostao na dan Nove godine, a Insbruk i Bišofshofen dobili su stalne termine: 4. i 6. januar.
         Prvi televizijski prenos održan je 1956. godine, kada je nemačka nacionalna televizija “ARD” poslala sliku u svet. Danas, 25 televizijskih stanica u direktnom prenosu prati zbivanja sa Turneje. Ekskluzivna TV prava, koja su trenutno u vlasništvu “RTL”, dostigla su vrednost od 48,9 miliona DM za tri godine. Kompjuteri za obradu podataka uvedeni su 1962. Od 1972. godine firma “Intersport” postala je generalni sponzor Turneje. Sve do 1999. Novogodišnja turneja nosila je predznak ove firme, kada je na scenu stupio poznati proizvođač tehničke opreme “Simens”. Zahvaljujući ovom gigantu upotrebljena je i video kontrola dužine skokova, što je doprinelo većoj regularnosti takmičenja.

   
     
    Obersdorf (Nemačka) skakaonica ”Šatenberg”

        Prvi skokovi na velikoj skakaonici u Obersdorfu datiraju još od 1909. godine kada je Bruno Biler iz Frajburga doskočio na 22 metra! Petnaestak godina kasnije, skakaonica je renovirana, zahvaljujući direktoru Hermanu Šalhameru i arhitekti Hansu Gšvenderu i dobila je ime po sinu Šaten – “Šatenberg”. Izvesni Miler iz Bajrišcela je 1926. godine skočio 35 metara, a 1950. godine lokalni heroj Sep Vajler zadivio je sve letom od 82 metra. Godinama, su postavljani novi rekordi: 1969 Jukio Kasaja (Jap.) 106 m 1975 Toni Inauer (Aust.) 110 m 1982 Ernst Fetori (Aust.) 116 m 1993 Jens Vajsflog (Nem.) 124,5 m 1996 Kristijan Brenden (Nor.) 25 m 2000 Martin Šmit (Nem.) 133 m Skakaonica “Šatenberg” ima i svoje heroje. Na radost domaće publike to su legendarni Diter Toma i rekorder Martin Šmit, koji su u Obersdorfu trijumfovali po tri puta. Pre 14 godina “Šatenberg” je bio domaćin svetskog prvenstva u nordijskim disciplinama, a klub iz Obersdorfa istakao je kandidaturu za novo SP, 2005. godine. Do tada planirano je renoviranje skakaonice. Kapacitet stadiona od 18 hiljada mesta biće sigurno povećan.
        

    Garmišpartenkirhen (Nemačka) skakaonica ”Olimpijska”

         Od 1921. godine skijaški klub Partenkirhen organizator je novogodišnjeg takmičenja u skijaškim skokovima. Skakaonica na srnu “Kohel” iznad Partenkirhena dobila je naziv “Olimpijska” još 1925. godine, iako ovaj nemački grad tada nije bio organizator najveće smotre zimskih sportova. U međuvremenu Garmiš-partenkirhen je dobio organizaciju Olimpijade 1936. godine, pa se u oktobru 1933. pristupilo izgradnji “prave” olimpijske skakaonice na srnu “Gudi”.
          Prvi probni skok, od 70 metara, na još nedovršenoj građevini, izveo je Norvežanin Rolf Karbi, 5. februara 1934. godine. Čak 130 hiljada gledalaca posmatralo je olimpijski okršaj na velikoj skakaonici, dve godine kasnije. To je i danas apsolutni rekord posete na jednom zimskom takmičenju. Pobedio je Norvežanin Birger Rud, skokovima od 75 i 74,5 metara. Uoči prvog svetskog rata, 1940. godine, skakaonica je prilično uništena, a sve do 1950. godine ruševine niko nije dirao. Deset godina kasnije pristupilo se renoviranju. Napravljeno je novo zaletište. Šesnaest godina kasnije “Olimpijska” skakaonica poslednji put je modernizovana.
          2002 godine sagrađena je najmodernija žičara, a uoči ove Turneje na startu je postavljena sigurnosna kupola, koja štiti takmičare od vetra i hladnoće. Modernizovan je i prescentar. I ova skakaonica ima svoje heroje. Nedostižan je legendarni Jens Vajsflog, četverostruki pobednik, a tri puta uzastopno, sredinom šezdesetih, slavio je norveški as Bjern Virkola, tada i reprezentativac svoje zemlje u fudbalu! Prošle sezone pobedu je odneo Japanac Norijaki Kasaji, koji je, interesantno, prvu pobedu na Turneji zabeležio 1993. godine baš u Garmišu.
      

    Insbruk (Austrija) olimpijska skakaonica ”Bergizel”

         Skijaški klub Insbruk osnovan je 1906. godine, a dve godine kasnije sagrađena je skakaonica "Huslhof". Prva prava skakaonica na “Bergizelu” ugledala je svetlost dana 1927. godine. Tada je izvesni Hajnrih Majerl skočio 47,5 metara. Do Svetskog prvenstva 1933. godine ova skakaonica doživela je rekonstrukciju. Na skakačkom Mondijalu trijumfovao je Norvežanin Birger Rud, sa rekordnim letom na 74 metra.
         Osam godina kasnije, omladinci fudbalskih klubova “Vilingen” i “Insbruk” obilazili su skakaonicu “Bergizel”, kada se srušilo zaletište, a pod ruševinama su ostala četvorica mladića. Posle Drugog svetskog rata, 1949. godine skakaonica je renovirana. Insbruk je u dva navrata bio domaćin zimskih olimpijskih Igara, 1964. i 1976. godine, a 1985. godine u zajedničkoj organizaciji sa Zefeldom održano je i Svetsko prvenstvo u nordijskim disciplinama. Poznato je da “Bergizel” pruža najmanje mogućnosti na Turneji, kada su u pitanju dužine skokova. Skakaonica u Insbruku potpuno je renovirana u poslednje dve godine. U novom ruhu dočekaće učesnike 50. Turneje.
            Za sve je zaslužan Zaha Hadid, građevinski magnat iz Londona, koji je u konkurenciji šestorice arhitekata iz celog sveta dobio posao vredan 12 miliona evra. Skakaonica je dobila futuristički izgled, novo zaletište, novo osvetljenje, najmoderniju žičaru. Kapacitet stadiona sada iznosi 24 hiljade mesta. Heroji Insbruka su Norvežanin Bjern Virkola, Finac Mati Nikenen, Austrijanac Andreas Goldberger i Japanac Kazujoši Funaki. Svi su po tri puta trijumfovali na “Bergizelu”. Poslednja dvojica imaju priliku ove sezone da izbiju na vrh liste večitih.
      

    Bišofshofen (Austrija) skakaonica ”Pol Auserlajtner”

         "Velika kraljevska skakaonica" u Bišofshofenu sagrađena je 1947. godine. Prvi rekorder bio je Nemac Rudi Gering, koji je 27. februara 1949. godine doleteo na magičnu granicu od 100 metara. Tri godine kasnije na treningu lokalnih skakača, pad sa tragičnim posledicama doživeo je Pol Auserlajtner. U čast hrabrog momka iz Bišofshofena, skakaonica danas nosi njegovo ime.
          Toranj za sudije, visok 19 metara podignut je 1953. godine. U međuvremenu je modernizovan, a u 2001. godini dobio je novo ruho. Prirodni nagib, koji je pratio doskok nije bio najpovoljniji za takmičare. Često je dolazilo do padova. U 1982. godini prionulo se na posao, pa je i to dovedeno u red. Nagib je ublažen za 37 stepeni i skraćen pet metara. Menjano je i zaletište, koje je sada pod uglom od 27 stepeni.
          Po pravilima svetske skijaške Federacije (FIS) 1991. godine kritična tačka pomerena je na 120 metara. Sagrađene su nove tribine za 30 hiljada gledalaca, a preuređen je i pres-centar. Skakaonica "Pol Auserlajtner" ostala je u najlepšim uspomena trojici asova: Bjernu Virkoli (Norveška), Jiržiju Raški (ČSSR) i Jensu Vajsflogu (Nemačka). Sva trojica su trijumfovala po tri puta.



        Izvor: magazin - MEČ       Tekst: Igor Jagličić
      

Niko nije komentarisao ovu stranu.

Pošaljite svoj komentar


Takmičarsko skijanje

fissn

Međunarodna skijaška federacija – The International Ski Federation, Fédération Internationale de Ski, Internationaler Ski Verband – na svim je jezicima skraćena kao FIS....

Nastanak zimskih sportova

luciano fruet

     Norvešku, u svakom slučaju, moramo smatrati kolevkom sportskog skijanja, o čemu svedoče pravila s vojnog takmičenja u Kristijaniji, koje je održano...

Nastanak ekstremnih sportova

exfc04

     Ako uzmemo definiciju (jednu od mnogih) da su ekstremni sportovi „sportske aktivnosti pojedinaca i grupa koje se baziraju na visokom nivou...

Nastajanje snowboarda

prigok

     Rođen je u Americi, u gradiću Muskegan, tokom ledenih božićnih praznika 1963. godine.      Te zime je Šerman Popen rešio da...

Istorija snowboarda

earlysbs

     Istorijski osvrt na nastanak i popularizaciju Snoubordinga      ''Snow is only frozen water''  – ''Sneg je samo zaleđena voda'', reči su poznatog...

Istorija Svetskog Kupa u alpskom skijanju

moserproell thoeni 1974480x292

FIS Svetski Kup je najznačajnije internacionalno takmičenje u alpskom skijanju, na godišnjem nivou. Smatra se za premijerno takmičenje u alpskom skijanju, zajedno...

Ski skokovi - Četiri od četiri

sigurdpetersen2

      Jedna od najzanimljivijih priča o turneji je ona o osvajanju "gren slema". Još od 1959. godine, kada je Nemac Helmut Reknagel,...

Nastajanje biatlona

biatlonzoigrenobl1968

Biatlon je kombinacija dva potpuno različita sporta - nordijskog skijanja i streljaštva. Dok trčanje na skijama iziskuje velike fizičke napore, streljaštvo traži...

Istorija klizanja u Vojvodini i Srbiji

klizanje 300x200

Uprkos činjenici da klizanje u Srbiji egzistira najmanje jedan i po vek, naša zemlja do sada nije imala takmičare svetskog ranga, izuzmemo...

Klizanje u Novom Sadu

nsklizanjefoxandtozzer

Enciklopedija Novog Sada (sveska 11, str. 120) kaže da se klizanje upražnjava u Novom Sadu još od kraja XIX veka, i to...

Istorija umetničkog klizanja

history of ice skating 03

Dok su se ljudi klizali već vekovima, umetničko klizanje je nastalo tek sredinom 19 veka. 1772 godine englez Robert Jones, je bio...

Albumi sa slicicama "Figurine Panini"- Ski 78 i Ski 80

ski78 80fp1200

Detinjstva mnogih generacija obeležila su tematska izdanja albuma sa samolepivim sličicama najčuvenije svetske firme "Panini" iz Modene, Italija. Pravi su hit su uvek...