Nastanak - istorija zimskih sportova

Istorija Istorija zimskih sportova Nastanak zimskih sportova

Nastanak zimskih sportova

Norvešku, u svakom slučaju, moramo smatrati kolevkom sportskog skijanja, o čemu svedoče pravila s vojnog takmičenja u Kristijaniji, koje je održano davne 1767. godine. Tada je osnovna disciplina bilo skijaško trčanje, sada poznato pod nazivom nordijsko trčanje, dok su ski-skokovi i alpske discipline, to jest spust, slalom i superveleslalom počeli da se praktikuju nešto kasnije.

     Skandinavci smatraju da je skijanje, a samim tim i ostali slični sportovi, nastalo na njihovim prostorima, mada se mnogi arheolozi ne bi složili s njima. Bilo kako bilo, pećinski crteži u Rusiji, Norveškoj i Švedskoj govore o tome da su ljudi koristili neke vrste pomagala za kretanje po snegu još četiri hiljade godina pre nove ere. Kako bi se prilagodili na večnu zimu, stanovnici današnje Kine su od kore drveća izrađivali cipele obložene kožom životinja, a za naročito neprohodne delove pravili su drvene ploče na kojima su stajali - preteče današnjih skija.

     Postoji mnogo teorija o mestu i vremenu nastanka skijanja i, naravno, nijedno nije apsolutno pouzdano. Jedni tvrde da je sve počelo u Mongoliji, pa da se odatle, tokom ledenog doba, kada je severni deo Pacifika bio okovan ledom, migracijama proširilo na Severnu Ameriku i dalje na ceo svet. Što se tiče skandinavskih mitova, oni kažu da se pre oko 10.000 godina dogodila invazija naroda koji su došli sa severa, i to na skijama. Taj narod je, navodno, upotrebljavao reč „ski“, koja je proistekla iz norveškog izraza „skid“, koji otprilike znači „presvučen kožom“. Tada skije nisu mnogo podsećale na današnje, već je desna bila kraća od leve i presvučena kožom, a svrha joj je bilo odgurivanje.

     Da ova saga ima veze s istinom govori i slika nađena u pećini Rodoj u Norveškoj, stara preko sedam milenijuma, na kojoj je prikazan lovac na skijama (na slici). Kasnije, u srednjem veku, kada su ljudi shvatili koliko je lakše kretati se na skijama kroz sneg, njihova primena proširila se s lovaca i nomada na ratnike, kurire, sveštenike…

     Norvešku, u svakom slučaju, moramo smatrati kolevkom sportskog skijanja, o čemu svedoče pravila s vojnog takmičenja u Kristijaniji, koje je održano davne 1767. godine. Tada je osnovna disciplina bilo skijaško trčanje, sada poznato pod nazivom nordijsko trčanje, dok su ski-skokovi i alpske discipline, to jest spust, slalom i superveleslalom počeli da se praktikuju nešto kasnije.

     Za pionira sportskog skijanja smatra se Sondre Norhajm, koji je sredinom 19. veka napravio telemark skije sa zaobljenim vrhom i vezovima. Prvi skijaški klub osnovan je 1861. u blizini Osla, a pet godina kasnije održano je i prvo takmičenje. Francuski planinar Anri Duamel prvi je koristio skije na padinama Alpa u blizini Grenobla 1879. godine. Austrijanac Matijas Zdarski skratio je skije i konstruisao prvi metalni vez, a pri spustu je počeo da koristi i nove tehnike uz pomoć štapova. Te svoje izume opisao je u knjizi 1897, što se smatra početkom alpske tehnike skijanja.

     Kao i skijanje, i ski-skokovi su nastali u Norveškoj. Poručnik Olaf Rije skočio je pred publikom 1809. čitavih 9,5 metara. Nekoliko godina kasnije, izgrađena je i prva skakaonica u Holmekolenu, gde se i dalje održavaju takmičenja.

     Najpopularniji timski zimski sport, hokej, nastao je u današnjoj Kanadi oslanjajući se na tradiciju tamošnjih naroda, ali i sličnu igru koja je praktikovana u 16. i 17. veku u Evropi. Dolaskom naseljenika u Kanadu, taj sport, koji se zvao toardijk, doživeo je revoluciju. Prvi podaci o hokeju datiraju iz sredine 19. veka, a 1870. studenti univerziteta u Montrealu napisali su prva poznata pravila najbrže timske igre na svetu. Taj kanadski grad, u kojem je organizovana i prva utakmica 1875. godine, dugo je ostao epicentar razvoja hokeja. Tu je osnovan i prvi klub 1877. godine, a šest godina kasnije održan je i prvi šampionat. U Evropi se hokej pojavio 1885. na čuvenim rivalskim univerzitetima Oksfordu i Kembridžu. Najjača svetska liga, NHL, osnovana je 1917. u Kanadi, odakle se proširila na SAD.

     Prema istraživanjima profesora Federika Formentija, klizanje je nastalo pre oko četiri hiljade godina u južnoj Finskoj. Tadašnje klizaljke su bile veoma jednostavne, to jest sastojale su se samo od izglačane kosti na koju bi klizač stao. U Holandiji se, u 13. veku, prvi put napravljene oštrice od čelika, i to kada su ljudi počeli i da se takmiče u brzom klizanju na tamošnjim zaleđenim kanalima. Što se tiče umetničkog klizanja, ono je u sadašnjoj formi počelo da se razvija sredinom 19. veka u Engleskoj. Kao otac modernog stila umetničkog klizanja izdvaja se Amerikanac Džekson Hejns, koji je prvi u svoj program uneo pokrete iz baleta. Prvo Evropsko prvenstvo održano je davne 1891, a Svetsko pet godina kasnije.

     Bob, skeleton i sanke vuku korene iz čuvenog alpskog turističkog centra Sent Moric. Tamo je sredinom 19. veka počelo takmičenje na sankama između gostiju hotela. Kako je to takmičenje bivalo sve popularnije, tako su počele da se razvijaju tehnike upravljanja sankama, ali i njihovo modernizovanje, tako da je uskoro nastao i bob. U tom švajcarskom gradu napravljen je i prvi tobogan za spuštanje, kao preteča današnjih ledenih staza.

     Pored navedenih, postoji još mnogo zimskih sportova koji nisu uvršteni u olimpijski program, ali imaju jasna pravila i organizacionu strukturu.

Srpski snoubord
     Kao jedan od očeva trenutno najpopularnijeg zimskog sporta na svetu, snoubordinga, navodi se i izvesni Dimitrije Milović. Holanđanin srpskog porekla došao je početkom sedamdesetih godina prošlog veka na ideju da iskoristi dasku za surfovanje za spuštanje niz snegom i ledom okovane padine u Juti. Iako je on prvi patentirao snoubord, došlo je do velikih pravnih zavrzlama, pošto su Tom Sims i Džejk Barton Karpenter tvrdili da su oni pravi izumitelji. Posle nekoliko godina parničenja, situacija se smirila. Milović, koji i danas živi u Juti, u međuvremenu se obogatio zahvaljujući patentu.

Kraljevina SHS na prvim ZOI
     Na prvim Zimskim olimpijskim igrama 1924. godine u francuskom Šamoniju, nastupilo je 16 država među kojima je bila i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Igre su održane od 25. januara do 5. februara na obroncima Alpa, a Kraljevinu SHS predstavlalja su četiri takmičara u skijaškom trčanju. To su bili Slovenci Zdenko Švigel i Vladimir Kajzel, Zagrepčanin Mirko Pandaković i Srbin rođen u Budimpešti - Dušan Zinaja (inače proslavljeni fudbaler i reprezentativac), koji nisu uspeli da postignu zapaženije rezultate.

     Izvor: www.mozzartsport.com    Autor: Slavko Đorđević