TEME
Supernovatravel2016
Filiptravel2016Baner468x60

Kopaonik 1981: Arbitar

skimerenjevremena

    Sećanje Voje Antonića na prvo elektronko merenje vremena ski trke na Kopaoniku.
    Smučarski savez Srbije mu se obratio 1981. da konstruiše precizniji uređaj za merenje vremena za potrebe Balkanskog prvenstva u alpskim i nordijskim disciplinama, pošto su se rezultati sa tog takmičenja sabirali za međunarodni poredak smučara. Pre toga se vreme merilo štopericom.

     Napravio je mali racunar Arbitar, koji se nalazio u tašni, a imao je ugrađenu bateriju, LCD pokazivač, tastaturu i štampač. Arbitar je po konceptu bio prethodnik današnjih laptop racunara. Kasnije je napravljeno ukupno pet verzija Arbitra.


    1981: ARBITAR

    Zima 19981/82. dočekana je među našim smučarima sa velikim nestrpljenjem. U martu mesecu na Kopaoniku je održan balkanski šampionat u alpskim i nordijskim disciplinama. Sjatila su se najveća imena smučarkog sveta iz nekoliko zemalja, a FIS je poslao svoje delegate jer su rezultati sa šampionata ulazili u zbir bodova za međunarodno rangranje takmičara.

    Ja sam od Smučarskog Saveza Srbije, koji je bio organizator šampionata, dobio zadatak da za tu priliku razvijem i sagradim uređaje za merenje vremena i obradu podataka. Mi smo te uređaje zvali "štoperice", ali to su bili pravi mali kompjuteri, ugrađeni u "samsonite" tašne, sa akumulatorskim napajanjem, štampačem, LCD pokazivačem i tastaturom. Napravljeni su samo deset godina posle svetske promocije prvog mikroprocesora, ali bi uz puno dobre volje možda mogli da se proglase za preteče današnjih notebook računara.

    U prvoj seriji, napravio sam tri uređaja. Nosili naziv "Arbitar", i u sledećoj deceniji napravio sam još četiri modela (poslednji se, dakle, zvao "Arbitar 5"). Za divno čudo, bili su vrlo uspešni; najstarijem od njih već je skoro dvadeset godina, a uglavnom svi o kojima imam informacije još uvek su u pogonu, mada su to terenski uređaji koji rade u teškim uslovima.

    Pošto sam bio totalni diletant za smučanje (kao što sam i sad), pre započetog posla morao sam da provedem dosta vremena na takmičenjima, kako bih se upoznao sa pravilima i zahtevima koje uređaji moraju da ispune. Veliku pomoć imao sam od Nikole Varde, beogradskog časovničara, koji je i sam bio pasionirani smučar. Svaki vikend provodili smo na Kopaoniku ili Brezovici, gde sam bio svedok mnogih zanimljivih scena.

    Evo kako je tada izgledalo jedno tipično takmičenje u slalomu: takmičar je kretao sa starta, a sudija pored njega imao je zadatak da, kad pusti smučara, mahne jaknom koju je držao u ruci. Ta jakna imala je istu funkciju kao zastavice kojima komuniciraju mornari na brodovima: bila je signal meriocima vremena na cilju da pokrenu svoje ručne štoperice. Međutim, pošto nije postojala optička vidljivost između starta i cilja, na sredinu staze postavljen je jedan "repetitor", zapravo čovek koji je, kad je video signal sudije na startu, isto tako mahnuo jaknom sudijama na cilju.

    Mislite da su vremenska kašnjenja, koja je ovakav algoritam neizbežno unosio, bila značajna? Ne bih se složio, jer su te greške bile sitne u odnosu na one koje su nastajale zbog toga što je (kao i na velikim svetskim takmičenjima) sledeći takmičar puštan na stazu pre nego što je prethodni stigao na cilj, pa su se na stazi nalazili i po troje odjednom. Tu su neki od njih padali i odustajali, neki su prestizali svoje prethodnike i sve je to imalo za posledicu takav galimatijas da na kraju više niko nije znao koji sudija kom takmičaru meri vreme.

    Evo jedne od uobičajenih scena: pošto su u nedoumici koje vreme da mu "dodele", sudije pitaju takmičara koliko puta je pao. On odgovara: "Jednom", a ostali takmičari, koji su okupljeni okolo, u horu dobacuju: "Ama kakvi jednom, vidi kakav je beo, piši mu tri minuta".

    Moj utisak je bio da je najugledniji takmičar uvek na neki volšeban način dobijao najbolje vreme, što je valjda i bilo u redu, jer je u sportskoj emisiji na televiziji istoga dana trebalo objaviti ime pobednika. Pitanje je jedino gde je tu bio motiv potencijalnim mladim talentima da se trude, jer su dolazili na takmičenje na kome se pobednik unapred znao (da li vam je to već odnekud poznato?)

    Bez najmanjeg preterivanja možemo da kažemo da je mikoprocesor, kao čarobnim štapom, jednim potezom uveo savršen red u organizaciju ovakvih takmičenja. Automatsko startovanje elektronskog mernog uređaja (žičanom vezom između starta i cilja, jer je tako propisao FIS), optička kapija na cilju, automatsko pravljenje redosleda za drugu vožnju i bilten takmičenja koji se nije dobijao četiri sata posle takmičenja nego odmah - sve to je odjednom donelo ugled i poverenje u kompletan sudijski kadar. Pošto je moje zaduženje još mnogo godina bilo da rukujem ovim uređajima (uz luksuzan hotelski smeštaj, dnevnice i prevoz specijalnim guseničarima za sneg ili ski-skuterima), ja sam ostao jedini sudija koji je teoretski mogao da manipuliše rezultatima. Srećom, svi učesnici su znali da sam nezainteresovan za skijanje, pa niko nije sumnjao u redosled na tabeli.

    Da li sam ovo nekad zloupotrebio? Zapravo jesam, jednom. Na nekom takmičenju (srećom, radilo se o takmičenju od lokalnog interesa, bio je to neki školski šampionat), vreme se naglo pokvarilo. To inače nije nikakva retkost na planini, jednostavno vas obavije magla ili počne da duva jak vetar, i od snega koji pada ne vidite ni na nekoliko metara ispred sebe. Moj pomoćnik, koji je u ruci držao ručnu radio stanicu, hteo je da je spase od snega i stavio je stanicu ispod poluotvorenog poklopca tašne u kojoj se nalazila štoperica. U panici zbog naglog pogoršanja vremena, zakačio je sigurnosni prekidač kojim je "tvrdo" isključio celu štopericu, tako da je bez napajanja ostao i CMOS RAM.

    Tako su bili nepovretno izgubljeni svi podaci iz memorije. Odmah sam zažalio što sam uopšte ugradio ovaj prekidač, tim pre što je on i inače bio nepotreban.

    Uradili smo jedino što smo mogli. S neugodnim nestrpljenjem dočekali smo da poslednji takmičar prođe kroz optičku kapiju cilja, a onda smo se zaključali u sobu pod izgovorom da se štampač napunio snegom, i da moramo da ga osušimo kako bismo odštampali rezultate. Onda smo uzeli stare biltene takmičenja, tražili imena naših takmičara sa startne liste i gledali koliko je koji od njih ranije bio uspešan. Na osnovu toga uneli smo celu tabelu ručno, naravno u našoj režiji. Niko nije ništa primetio, a ja zbog nečiste savesti toga dana više nisam izlazio iz sobe. Očigledno, ima dana koje je bolje provesti u krevetu, pokriven do nosa.

    Sledećeg dana, u nedelju, vreme je bilo još gore. Na programu smo imali takmičenje predškolske dece (takozvana kategorija Cicibani), a posle ručka vojno takmičenje. Sa iskrenim divljenjem gledao sam decu, starosti tri godine, kako se hrabro spuštaju niz padinu koja se zove Duboka, po vejavici i tako jakom vetru da su neki od njih naprosto bili oduvani sa staze. Niko od njih nije negodovao, nego su se svi okupili iza linije cilja da bi bodrili svoje klupske drugare. Ali zato je naša hrabra vojska otkazala takmičenje za neki lepši dan - taman posla da se neko, ne daj Bože, prehladi.

    Neki prijatelji pokušavali su da iskoriste moje prisustvo u skijaškom centru da bi me naučili da se bar spustim skijama niz padinu (po mogućstvu čitav), ali nikad nisu uspeli u tome. Primenjivali su razne metode ubeđivanja, iznosili su gomilu argumenata kojima je trebalo da me ubede da pokušam, ali nikad nisu bili spremni da prihvate moj jedini argument - da sam posao oko razvoja, usavršavanja i primene ovih uređaja doživeo kao svoj sport, daleko lepši i uzbudljiviji od njihovog.

 




     Autor teksta Voja Antonić , poznat kao autor prvog YU računara "Galaksija" sada novinar časopisa "PC Press"
     Tekst preuzet sa Vojine prezentacije "PARALAKSA" - jedinog domaćeg sajta koji je skeptično intoniran.

Niko nije komentarisao ovu stranu.

Pošaljite svoj komentar


Kopaonik među zvezdama - 1990

Kopaonik medju zvezdama naslov 600x400

*Kopaonik medju zvezdama* Genex-ov reklamni film za Kopaonik Izdavači: Genex hoteli i Institut za film, FTV produkcija Reditelj: Ivo Laurenčić Tekst pesme: Marina Tucaković Kompozitori:...

TOP događaji na skijalištima u Srbiji u sezoni 2012 / 2013

ss3

JP Skijališta Srbije najavljuju nekoliko TOP događaja za ovi ski sezonu. Za tu priliku pripremljene su i posebni popusti na cene ski...

Škola skijanja SNOW STARS TEAM - Kopaonik

snowstarsskola skijanja250

Škola skijanja SNOW STARS TEAM - Kopaonik 36350 Kopaonik,   Tel: 065 80 48 680                        ...

Ski servis "GALA SPORT" Kopaonik

skiservisgala

SKI servis "Gala Sport"      Hotel “ANGELLA”, APP Naselje Sunčani Vrhovi, Kopaonik Tel/Fax: 036/471-500     e-mail: lakigala@ptt.rs[mailto:lakigala@ptt.rs ]  Radno vreme: 9-18h www.skiservisgala.rs

Žičare i ski staze Kopaonika

staze1v

Ski centar Kopaonik ima dve vrste žičara: - Uspinjače - tipa tanjir i sidro - Sedežnice - tipa dvosed, četvorosed, šestosed Broj ski...

Ostale mape Koapaonika

mapa

Prikaz raznih verzija skijaskih i planinarskih mapa Kopaonika koje su se pojavljivale tokom godina... Prve dve mape prkazane u galeriji su iz...

Mape naselja Kopaonik

PlanTC

Mape naselja turističkog centra Kopaonik, od Brzeća, preko Turističkog centra Sunčani vrhovi do vikend naselja Treska.

Knjige o Kopaoniku

kopaonikbrevinac250

Knjige i ostale publikacije o Kopaoniku. Od prvih opisa Kopaonika Josifa Pančića do najnovijih vodića i monografija...

Početci skijanja na Kopaoniku

kopaonikdom1935

     Pod uticajem razvoja skijanja u Alpima tridesetih godina ovoga veka osnovano je u Beogradu Srpsko planinarsko društvo. Njegovu zainteresovanost za Kopaonik...

Josif Pančić

pancicj.jpg

Botaničar svetskog glasa, jedno od najvećih imena naše nauke i kulture, osnivač mnogih naučnih disciplina, Josif Pančić - naučnik koji je najbolje...

Kopaonik – Prožimanje prirodnog bogatstva i kulturnog nasleđa

kopaonikol 1024x768

Kopaonik, odnosno "Kopalnik", kako mu staro ime glasi, bila je planina poznata po bogatstvu ruda: još su je u srednjem veku žitelji...

Nacionalni park Kopaonik

nacionalniparkkopaoniklogo.jpg

Nacionalni park Kopaonik se nalazi u centralnom delu Republike Srbije. Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park....

Sistem za veštačko osnežavanje

zasnezavanje5250x188

Kako skijaši i svi ljubitelji zimskih sportova ne bi zavisili od toga da li će biti prirodnog snega, Skijališta Srbije pokrila su...

Uslovi za postupanje u slučaju nemogućnosti korišćenja ski karte

skisuiputstvo

U slučaju nastupanja okolnosti usled kojih korisnik nije u mogućnosti da kupljenu ski kartu iskoristi u punom obimu, korisnik može Skijalištima Srbije...

Putovanje do Kopaonika

putovanjekopv

Generalno, turističkom centru Koponik se prilazi iz dva putna pravca:           1. - Zapadnog pravca preko Jošaničke Banje ili Rudnice           2. - Istočnog...

Istorijat doma Rtanj na Kopaoniku

rtanjr

     Planinarski dom Rtanj se nalazi na Kopaoniku, ispod vrha Mali Karaman na nadmorskoj visini od 1786m. Pored studenata, otvoren je za...

Brzeće

brzece3003

Na istočnom delu kopaoničkog masiva, na dve reke, Rasini i Graševki, u delu plodnog župskog vinogorja, miruje Brus, turističko mesto podjednako aktuelno...

Kopaonik - Skijanje 1959

1969Kopaonik Dom Olga Popovic Dedjer

Na Kopaoniku, 1959. godine u februaru. Ferijalci, spavamo u dve barake, ženskoj i muškoj, bez struje, bez grejanja, sa ponekom svećom zbog...

Brevinac i Kopaonik

brevinacspomenik250x188

Dr. Milorad Milošević - Brevinac (1907-1983) Priznati srpski istraživač, prirodnjak i etnolog koji je istraživao Kopaonika ali i ostale planine Srbije i...

Jošanička banja

josbanjan

U senci Kopaonika u dolini reke Jošanice i njene pritoke Samokovke, na samom ulazu u Nacionalni park na 550m nadmorske visine nalazi...

Sudbina demontiranih žičara sa Kopaonika

bksuvorudiste

Proteklih godina tokom modernizacije Ski centra Kopaonik, demontirano je nekoliko žičara. Neke su prebačene na drugu lokaciju i već su u funkciji....

Italijani obnavljaju Maglič

gMaglic

Srednjovekovni grad Maglič nalazi se na oko tridesetak kilometara jugozapadno od Kraljeva. Zidan je krajem 13. i početkom 14. veka kao vojno...

Letnji sadržaji Ski centra Kopaonik

kopLeto2011

Kopaonik, drugim nazivom Srebrna planina, najpoznatija je srpska planina. Kao najveći planinski masiv u zemlji najpopularnija je zimska turistička destinacija. Kako ima više...

Rtanj - Hotel, planinarski dom

rtanj2

Hotel “Rtanj“ nalazi se na Kopaoniku, ispod vrha Mali Karaman, na nadmorskoj visini od 1.786 m. Otvoren je za sve turiste, skijaše,...

Planinski dom "Rtanj" - dešavanja 2002.

rtanj540x328

Na Kopaoniku provejava prvi sneg, sezona samo što nije počela a u Planinskom domu "Rtanj", po vestima koje odatle stižu, atmosfera je...

Razglednice sa Kopaonika

SetWidth600 1941Kopaonik 1941slikaO319127 a

Pogled na istoriju turističkog centra Kopaonik kroz razglednice...

Slavni ljudi o Kopaoniku

zivojinmisic2

*Vojvoda Živojin Mišic (1855 - 1921)* "Rad na Kopaoniku ostao mi je u nezaboravnom secanju. Sa svojim prostranim rasplecinama, Kopaonik je najlepši...

Razvojni projekti iz 2016 mogućeg širenja ski centra Kopaonik

josanicka480x292

Predstavnici Instituta za arhitekturu i urbanizam (IAUS) predstavili su razvojne projekte ski centra Kopaonik i skijališta Stara planina na 3D mapama. Na...

Ski-pass kolekcija Kopaonik

PassKop kolekcija 600x400

  Ovde je prikazana kolekcija ski pass karata sa Kopaonika od 1982. pa do 2003. godine, do uvođenja Ski-Data sistema kontrole i prodaje...

Genex hoteli - Kopaonik

gh logo 400x267

Genexovi smeštajni i sportski objekti u Turističkom centru Kopanik, predstavljali su okosnicu uspešnog razvoja zimskog i letnjeg turizma na ovoj planini sve...