TEME
Supernovatravel2016
Filiptravel2016Baner468x60

FIS Svetsko prvenstvo u nordijskim disciplinama u Lahtiju

| Lahti, FIN | 21.02.2017. | eurosport.rs
lahti2017logo 640x387

Kategorije

Povezane strane

Lahti, grad na jugu Finske, po sedmi put biće domaćin FIS Svetskog prvenstva u nordijskim sportovima. Prvenstvo počinje 22. februara i trajaće do 5. marta 2017.

Očekuje se učešće oko 700 sportista iz 60 zemalja među kojima i Srbije. Takmičare u skijaškom trčanju očekuju brojna iskušenja na različitim distancama, od sprinta do masovnog starta, kako u muškoj tako i u ženskoj konkurenciji.

Svaka zemlja može da izabere po četiri predstavnika u svakoj kategoriji, koji moraju da imaju dovoljan broj FIS bodova, ili rangirnih poena sa prošlog takmičenja. Muškarci će se takmičiti u sledećim disciplinama: 15km klasik, 30km skijatlon, 50km slobodno grupni start, 4x10km štafeta, sprint i timski sprint. I devojke očekuje šest takmičenja, ali su distance nešto kraće nego kod muškaraca: 10km klasik, 15km skijatlon, 30km slobodno grupni start, 4x5km štafeta, sprint i timsko.

Nordijska kombinacija predstavlja kombinovano takmičenje u ski trčanju i ski skokovima. „Skijaški desetoboj“ je veoma zahtevno nadmetanje jer sportisti koriste dve potpuno suprotne osobine mišića, eksplozivnost i snagu, kod poletanja na skakaonici, odnosno brzinu i izdržljivost, koji su neophodni za skijaško trčanje.

Discipline nordijske kombinacije su: pojedinačni nastup na velikoj skakonici i 10km trčanja, normalna skakonica i 10km, timski nastup na normalnoj skakonici kombinovan sa 5km i timski sprint 2x7.5km uz nastup na velikoj skakaonici. U Lahtiju se nalaze dve skakonice, velika od 145m i normalna od 100m.

Devojke će koristiti samo manju skakonicu, dok muškarce očekuju borbe na oba brda, kao i timski nastup (145m). U Finskoj će se održati i timsko mešovito takmičenje na maloj skakonici.

Na kanalima Eurosporta biće direktno ispraćena sva takmičenja u Finskoj, u ukupno 21 disciplini.

----------------------

Lahti

Znamenitosti Lahtija su poznate širom sveta, ali posebno seističe kompleks skijaških skakaonica, zvanih Salpausselkä, koje dominiraju gradom, ceo kompleks sportskog centra, kao i Ski muzej.
Salpausselkä  skakaonice se sastoje se od sledećih skakaonica: K-116, K-90, K-64, K-38, K-25, K-15, K-8 i K-6. Ovaj skijaški kompleks je počeo da se gradi 1922. godine. Dizajnirali su ga Sulo Järvinen, Esko Hämäläinen,  Robert Pehrson i Pekka Salminen.

Tokom leta, mnogi turisti se penju na vrh skakaonice, kako bi pravili predivne fotografije, jer se odozgo pruža neverovatan pogled. Lahti ima tri skakaonice.

Takođe, tokom leta se na sve tri skakaonice stavlja veštačka podloga, ali se na najvećoj ne održavaju takmičenja tokom letnje sezone, pošto se na njenom kraju nalazi bazen s vodom. Ovde se svake godine održavaju Lahtijske skijaške igre (Salpausselän Kisat), a od 1997, Salpausselkä je bila i jedna od stanica Nordijske turneje, koja je bila godišnje takmičenje u skijaškim skokovima i deo programa Svetskog kupa, a koja ne postoji od 2010. godine.

Do sada se u Lahtiju održalo šest svetskih prvenstava (1926, 1938, 1958, 1978, 1989, 2001.). Finci su izuzetno uspešni u zimskim sportovima, a kada je Svetski kup u skijaškim skokovima u pitanju, reći ću vam da upravo Finac drži rekord po broju osvojenih nagrada...naime, najuspešniji skakač u istoriji sa 4 osvojena Svetska kupa  na OI i jednim drugim mestom je Finac Matti Nykänen, a još jedan Finac drži rekord, a to je Janne Ahonen, koji ima najviše pobedničkih postolja (108)...ali ni to nije sve, jer najmlađi pobednik ikada na svetskom nivou u ovom sportu, uključujući Olimpijske igre, svetska prvenstva i Svetski kup, je Toni Nieminen, finski skijaš-skakač koji je najmlađi olimpijski pobednik u istoriji Zimskih olimpijskih igara u bilo kom sportu (16 godina i 261 dan). On pored ovog rekorda drži još jedan (Prvi službeni skok preko 200 m). 


Kada su u pitanju nacionalni rekordi, Janne Happonen drži rekord u Finskoj sa skokom od 240 m. Takođe, kada su dame u pitanju, Finkinja Tiina Lehtola je 1981. godine oborila svetski rekord, skočivši preko 100 m, a grad Lahti je najuspešnijoj finskoj skijašici Siiri Rantanen, priredio izuzetnu čast postavljanjem njene biste u okviru ovog ogromnog sportskog kompleksa. Siiri Rantanen, danas devedesetogodišnja baka, osvojila je tri olimpijske medanje (zlato i dve bronze) i pet medalja na Svetskom prvenstvu, a od toga dve upravo u Lahtiju. Ni Lahti nije izuzet od rekorda, jer je upravo u njemu, 1990. godine održano prvo ekipno takmičenje u Svetskom kupu.

Malo je poznato da su Letnje olimpijske igre, koje su trebale da se održe 1940. godine, a koje su odložene zbog  Drugog svetskog rata, bile određene da se održe u Helsinkiju. No, iako se to tada nije dogodilo, Helsinki je ipak bio domaćin XV Letnjih olimpijskih igara 1952. godine. Na tim igrama, skoro sve fudbalske utalmice odigrale su se upravo u mestu Lahti.

Lahti je domaćin sedmog Svetskog skijaškog prvenstva, na samu 100-godišnjicu nezavisnosti Finske 2017. godine.

           Autor: Tarja Mitrović           Fotografija: Vitaly Bichayev
           http://mojafinska.blogspot.rs/2015/11/lahti-grad-za-svaciji-ukus.html

Komentari

Saveti

featureImg

Automobilom na Kopaonik

Problem parkiranja u turističkom centru Kopaonik je veoma veliki. Iako su projektovana i izgrađena parkirališta, u zimskim uslovima parkiranje je prilično otežano,...

Oko skijanja

featureImg

Uslovi za postupanje u slučaju nemogućnosti korišćenja ski karte

U slučaju nastupanja okolnosti usled kojih korisnik nije u mogućnosti da kupljenu ski kartu iskoristi u punom obimu, korisnik može Skijalištima Srbije...

Saveti

featureImg

Zimska pravila lepote

Iako je pred nama još mnogo sivih, hladnih dana, to nije razlog da se ne posvetite svojoj lepoti i zablistate čim grane...

Ski Centri

featureImg

Genex hoteli - Kopaonik

Genexovi smeštajni i sportski objekti u Turističkom centru Kopanik, predstavljali su okosnicu uspešnog razvoja zimskog i letnjeg turizma na ovoj planini sve...

Istorija

featureImg

Zanimljivosti Zimskih Olimpijskih igara

Prve zimske olimpijske igre su održane u Šamoniju 1924 godine kao “Medunarodna zimska sporstka nedelja” , a naziv Zimske olimpijske igre su...

Publikacije

featureImg

Partizanske smučine Cerkno '45 - 1995

Naslov: *Partizanske smučine Cerkno '45* Autor: *Marijan Masterl* Izdavač: Organizacioni odbor Godina izdanja: Cerkno, 1995. doštampano 2007, Jezik: slovenački Format:  135 x 200 mm Broj strana:...

Istorija

featureImg

Istorija snowboarda

     Istorijski osvrt na nastanak i popularizaciju Snoubordinga      ''Snow is only frozen water''  – ''Sneg je samo zaleđena voda'', reči su poznatog...

Sportovi

featureImg

Torino 2006. - XX zimske olimpijske igre

Najveći "zimski" sportski događaj u svetu ostaće još jednom neprimećen u državnoj zajednici SCG. Olimpijski duh malobrojnih skijaša jedina je stvar kojom...

Publikacije

featureImg

Savremeno smučanje - 1979

Autor: *Franko i Mario Koteli* Naslov: Savremeno smučanje Naslov orginala: Ski domani Preveo: Vladimir Kolar Izdavač: "Sportska knjiga", Beograd Godina izdanja: 1979 Format: 170 x 240...

Saveti

featureImg

Sigurno i po snegu i po ledu

Zima je uveliko počela, ali još uvek nije pokazala svoje pravo lice. Bez obzira na to, prvi snegovi na putevima u Srbiji...