TEME
Supernovatravel 486x60 M1
Filiptravel2016Baner468x60

Jahorina - Dejan Ljevnaić o protekloj, letnjoj i narednoj zimskoj sezoni

| Jahorina | 09.05.2018. | glassrpske.com
Jah leto2018 640x389 bb

Kategorije

Najuspešnija skijaška sezona na Jahorini je za nama. Posle 131 dan rada, OC Jahorina je zvanično ski-centar sa najvećim brojem dana rada u regionu, što je do sada nezapamćeno na Jahorini.

Posle najuspešnije skijaške sezone ikada, Jahorina je spremna za leto, ali se sprema i za narednu zimsku sezonu - istakao je direktor Olimpijskog centra Jahorina Dejan Ljevnaić. Prenosimo intervju dat listu "Glas Srpske" iz Banja Luke.

Rekordni prihodi OC “Jahorina” koji su premašili prihode od zbira prošle dve sezone za 1.000.000 KM, rekordno povećanje od 50% broja skijaša, odnosno 185.000 skijaša koji su uživali na olimpijskoj planini, kao i rekordno povećanje od preko 50% broja vožnji, odnosno gotovo 1.500.000 vožnji su parametri koji su obavezali novi menadžment OC “Jahorina” da u predstojećoj letnjoj sezoni nastave sa ovakvim uspesima.  

1. Šta su najveće pozitivne promene u sezoni iza nas?

Kada smo pre sedam meseci došli na čelo Olimpijskog centra, moj tim i ja, počeli smo u isto vreme da uređujemo sve segmente poslovanja i uporedo sa tim radili na realizaciji investicija na unapređenju Jahorine kao destinacije. Sada mogu ponosno reći da smo ispunili većinu zadataka, ali i da smo uradili i mnogo više od onog što smo planirali.

U sezoni iza nas imamo samo zadovoljne skijaše koji su mogli da skijaju na 35 km novouređenih blagih, širokih staza, zaštićenih vetroustavima, da se obučavaju na dva nova poligona za obuku, da nesmetano kupe kartu na prodajnim mestima koja su renovirana i čiji je broj duplo povećan i da svoj automobile bez gužve parkiraju na tri nova parking prostora. Pored investicija na uređenju i produženju staza i prilagođavanja skijališta najmlađim i komercijalnim skijašima i rekordnih rezultata OC “Jahorine”, razlika se vidi u pozitivnim pristupu svih segmenata na planini, kao i boljim prihodima svih segmenata na planini za minimum 30%. Mislim na hotelijere, ski-škole, ugostitelje... i na to da smo od skoro svakog od njih dobili zahtev za nadogradnju i proširenje smeštajnih ili ugostiteljskih kapaciteta, kao i sve veće interesovanje turističkih agencija  i stanih i domaćih za prodaju aranžmana i ski-karata za narednu sezonu.

Jednostavno sveukupna klima na Jahorini se promenila, kao da su svi čekali da se “nešto” dogodi i da krenemo svi zajedno ka napred. Pored samog skijališnog prostora, vodili smo se domaćinskim pristupom i izvan samog skijališta, uredili smo prilazak ski-centru i obogatili ga Olimpijskim krugovima, koji su postali simbol planine, obraćali smo pažnju na sitnice, inicirali i učestvovali u rešavanju svih potencijalnih problema za skijaše i posetioce.

Ono na šta smo najviše ponosni je to da smo omogućili čak 11.200 karata za decu sa opština Istočnog Sarajeva da besplatno skijaju i da smo dobili odličan fidbek. Deca su prvi put došla na Jahorinu i proskijala, ali su nam se poveravali i stariji stanovnici da im je mnogo žao zašto u njihovo vreme nije postojala ova mogućnost i da zbog toga danas ne skijaju.

2. Koje rezultate biste izdvojili iz protekle zimske sezone?

Izuzetno smo ponosni na činjenicu da smo ove godine oborili rekorde u svim segmentima poslovanja i imali pozitivan uticaj na razvoj privrede ovog regiona Republike Srpske. Prvi put posle osam godina iskazan je pozitivan poslovni rezultat OC “Jahorina” u iznosu od 544.798 KM. Poređenja radi prošlogodišnji rezultat je bio 4.356.116 KM u minusu. Ovogodišnji prihod od 5.300.000 KM samo od prodaje karata bolji je za 86% od prošle sezone, što će se tek pozitivno odraziti na sledeći poslovni rezultat. Ako uzmemo kao parametar da je svaki skijaš na planini potrošio u proseku 500 KM, možemo reći da je indirektan prihod od turističke potrošnje na Jahorini oko 92.000.000 KM, a da pri tom ne uzmemo u obzir posetioce Jahorine koji ne skijaju, a kojih prema istraživanjima ima isto koliko i skijaša. Uz sve ove pozitivne pokazatelje, čak smo uspeli i da postignemo uštede u različitim segmentima poslovanja u iznosu od više od 15 miliona KM, ali i nove prihode koji do sada nisu postojali, kao što su prihodi od marketinga i ski-škola. Želim da istaknem da najveću zahvalnost dugujemo predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i Vladi Republike Srpske koji su nas nesebično podržali kada nam je najviše trebalo.

3. Da li su se investicije koje ste realizovali pozitivno odrazile na skijaše?

Kada smo planirali investicije krajnji cilj nam je bio da imamo zadovoljnog skijaša kojem ćemo pored perfektno uređenih staza i sistema žičara i na prvom mestu bezbednosti ponuditi i dodatnu vrednost i razlog da se vrati na Jahorinu.

Smatram da sve što smo uradili na Jahorini i investicije i druge aktivnosti na unapređenju ski-centra su skijaši pozitivno prihvatili, a dokaz je i to da smo dostigli broj od 1.500.000 vožnji u toku sezone, što je za 50 procenata više nego prošle sezone, ove godine je prvi put ostvarena milionita vožnja i to već sredinom februara. Tokom Sretenja smo imali neverovatnih 20.000 skijaša, a u jednom danu smo na našim novouređenim stazama ugostili čak 5.500 skijaša. Da su skijaši zadovoljni sa Jahorinom govori i to da postoji veliko interesovanje regionalnih agencija za saradnju sa nama i da je već  počeo buking za sledeću zimsku sezonu. Svakako, najveće priznanje nam je dolazak Olimpijskih igara za mlade koje će se održati u februaru sledeće godine.

Ove godine smo započeli projekat sistema za veštačko osnežavanje, izgradili smo veštačko jezero na vrhu planine veličine 95.000 m3, koje će biti i letnja atrakcija, a ugovorili smo sa najvećom svetskom kompanijom za proizvodnju sistema za veštačko osnežavanje “Tehnoalpinom” osnežavanje staza koje povezuju celo skijalište. Radove smo već otpočeli, ekipe su na terenu, tako da Jahorina zvanično od sledeće sezone će imati sigurnost u sneg i skijaši više nikada neće morati da se pitaju da li ima snega, sigurno će ga biti!

4. Jahorina je poznata i po dobroj zabavi, šta ste uradili u vezi s tim pitanjem?


Sezonu na Jahorini su obeležila i bogata zabavna i takmičarska dešavanja kao što su Ski-opening, doček Nove godine uz više od 20.000 posetilaca koji su uživali uz muziku jedne od najvećih zvezda današnjice Željka Joksimovića, pa prvi zimski Edžit Festival 84 koji je za 4 dana privukao preko 20.000 ljubitelja odlične zabave i dobrog skijanja. Planiramo da ovi zabavni događaji postanu tradicionalni i da se svake godine održavaju na Jahorini. Važno je napomenuti da je Edžit održan sredinom marta i da je prošlih godina na Jahorini najviše bilo do 100 ljudi dnevno, a sada, sa Edžitom, čak 20.000 ljudi, što je neverovatan uspeh.

Realizovana su uspešno i testna takmičenja za Olimpijske igre mladih koje će se održati sledeće sezone, potom “Trka poznatih ljubitelja Jahorine”, kada je olimpijska planina ugostila neke od najvećih legendi iz sveta skijanja, poput Alberta Tombe, Bojana Križaja, Jureta Košira ali i mnogih drugih, koji su sa planine ponijeli samo pozitivne utiske, kao i “Trka ambasadora” kada je Jahorina bila centar dešavanja za diplomatski kor zemalja širom sveta. Uspeli smo da organizujemo i Humanitarnu trku i iskoristimo naše resurse da pomognemo onima kojima je pomoć bila najpotrebnija.

Prošle nedelje je održan i Ekonomski biznis forum, koji je bio najposećeniji do sad i koji je imao veoma interesantne teme posvećene regionalnom razvoju, ali i na kojem je OC “Jahorina” izdvojen kao uspešan primer da se sistemskim pristupom i radom mogu postići neverovatni uspesi.


5. Kakvi su Vam planovi za letnju sezonu?

Naš plan je da Jahorina radi 365 dana u godini i već uveliko pripremamo letnju sezonu koja će biti dostojna protekloj najuspešnijoj zimskoj sezoni. Prvo na redu je krajem juna veliko otvaranje letnje sezone uz bogat zabavni i muzički program. Pored panoramske vožnje, šetnje i vožnje bicikala, spuštanja tjubing stazom, obogatićemo adrenalinske i zabavne sadržaje i oživeti vrh planine, gde ćemo pored novog jezera na vrhu Poljica urediti prostor za šetnju i odmor i napraviti skijanje na vodi.

Tokom leta smo već ugovorili veliki broj priprema sportista i kongresa na Jahorini, potrudićemo se da organizujemo veliki broj promocija, a neke od njih možete već videti na našem sajtu i društvenim mrežama. Krajem jula je i velika međunarodna trka Ultra Trail koju smo podržali u organizaciji.

Radimo i na regionalnom uvezivanju, napravili smo zajedničku kartu sa Sunnylandom koja će moći da se kupi i kod njih i kod nas i pregovaramo i sa Gondolom Sarajevo da nam se priključi.

6. Da li već planirate i o sledećoj zimskoj sezoni, jer ste sami sebi postavili težak zadatak rezultatima protekle sezone?

Naravno, za narednu zimsku sezonu što se tiče infrastrukturnih ulaganja planiramo da završimo sistem za veštačko osnežavanje koji će uvezati celo skijalište u jednu funkcionalnu celinu i sa kojim ćemo skijašima na Jahorini dati sigurnost u sneg. Pored toga već smo pokrenuli nabavke za projektovanje novih ski-staza i u zavisnosti od budžeta ćemo ih realizovati. Prioritet će nam biti da ponovo oživimo stazu Olimpijski spust. Na zahtev ski-škola i početnika, uradićemo još jedan skipoligon. Dalje već urađene staze ćemo homologovati, tako da će Jahorina od sledeće sezone imati homologovane staze po FIS standardima za sve 4 FIS discipline slalom, veleslalom, super G i spust.

Naredna sezona će nam biti veoma bogata zabavnim i takmičarskim događajima. Planiramo veliko otvaranje sezone Ski-opening sredinom decembra, koje smo već počeli da pripremamo i trenutno pregovaramo sa najvećim zvezdama na našem području sa ciljem da Jahorina bude mesto broj jedan u bivšoj Jugoslaviji za provod i skijanje. Zatim planiramo da ponovo organizujemo Edžit festival koji se ove godine odlično pokazao.

Sezona će biti najviše u znaku EYOF-a koji će se održati u februaru 2019. godine i za koji se već prijavilo 47 zemalja. Tako da sledeće godine se ozbiljno spremamo da oživimo olimpijski duh Jahorine. Pored toga konkurisali smo za organizaciju Evropa kupa i očekujemo inspektore FIS-a da prođemo kroz sve korake pre nego što nam dodele datum.

 

Komentari

Publikacije

featureImg

Međunarodna smučarska pravila - Alpske discipline - 1982

Naslov: *Međunarodna smučarska pravila  (MSP)* odobrena na 32. međunaodnom smučaskom kongresu u Nici 1979. godine. Za izdavača: Vladislav Kidrić Redaktor: Sveta Dragović Prevod: Momčilo Đukić Izdavači:...

Publikacije

featureImg

Naš sport - 1948

Godišnjak "Naš sport" iz 1948, doneo je presek svih dešavanja i rezultata po svim sportskim granama, pa tako i za skijaške...

Istorija

featureImg

Abdula Bajrami 1964 - 2014

Abdula Bajrami, dugogodišnji trener Skijaškog kluba „Bakar“ iz Bora, poginuo je 5. septembra 2014. u saobraćajnoj nesreći na putu Paraćin – Zaječar, prilikom...

Saveti

featureImg

Pitanja i odgovori o opremi

     Visok sam 182 cm, tezak 95 kg. Skijam preko 30 godina (od sedme godine). Jos uvijek vozim klasicne skije. Koje skije...

Publikacije

featureImg

75 godina planinarstva Srbije - 1978

Naslov:  *Almanah - 75 godina planinarstva Srbije* Autori:  Uredništvo, Branko Kotlajić - glavni i odgovorni urednik Izdavač: Planinarski savez Srbije Godina izdanja:   Beograd, 1978 Jezik:...

Istorija

featureImg

Crna Gora je imala klizalište još 1889. godine

Postojalo je klizalište ali i "Ustav cetinjskog klizačkog društva" Šira javnost u Crnoj Gori, ne zna da je 1889. godine u ondašnjoj prijestonici...

Ski Centri

featureImg

Dalji razvoj ski centra Bjelašnica

Čitav prostor Igmana i Bjelašnice se tretira kao jedinstvena planinska stanica sa kompletnom turističkom ponudom tokom cijele godine. Razvoj te stanice je...

Sportovi

featureImg

Ski skokovi - Bodovanje

     Bodovi koje skakač dobije za pojedini skok sastoje se od bodova za dužinu skoka i ocena za stil.      Da bismo mogli...

Oko skijanja

featureImg

Srpsko udruženje učitelja i trenera sportova na snegu

SRPSKO UDRUŽENJE UČITELJA I TRENERA SPORTOVA NA SNEGU - SASI SERBIAN ASSOCIATION of SNOWSPORTS INSTRUCTORS - SASI Udruženje je član međunarodne asocijacije sportovi...

Istorija

featureImg

Razvoj alpskog skijanja u Evropi

Norveški period skijanja u Evropi je bio sasvim kratak i na samom kraju XIX veka istisnuo ga je alpski period. To...